Ljubiša Stojanović Luis zauvek u sećanju: Humanost i pesma koja je obeležila karijeru

Pevač je bio poznat po velikom srcu i humanitarnom radu, a poseban odnos imao je sa Negotinom

Ljubiša Stojanović Luis ostavio je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Na današnji dan obeležava se petnaest godina od njegove tragične smrti, a sećanje na njega živi pre svega kroz humanost i pesmu koja mu je promenila tok karijere. Njegova životna priča, ali i rad u zajednici, svrstali su ga među najvoljenije umetnike.

Humanost i posvećenost zajednici

Od detinjstva, Ljubiša Stojanović Luis pokazivao je posebnu pažnju prema ljudima oko sebe. Rođen je 25. juna 1952. godine u Leskovcu, a detinjstvo je proveo u više mesta širom Srbije. Sa porodicom je živeo u Leskovcu, Mionici, Kučevu, Ćupriji, Donjem Milanovcu i Negotinu. Poseban odnos izgradio je sa Negotinom, gde je redovno posećivao Dom za nezbrinutu decu. Tamo je donosio knjige, odeću i muzičke instrumente. Zbog tih dela, proglašen je počasnim stanovnikom ovog grada.

Detinjstvo, porodica i muzički počeci

Porodična atmosfera, česti odlasci i skromne prilike oblikovali su Luisa kao čoveka i umetnika. Njegova majka Milica bila je izuzetno nadarena za pevanje. Otac Žika bavio se obradom drveta, što je porodici omogućilo stabilan život bez oskudice. U intervjuu za domaće medije, pevač se prisećao: „Imao sam samo dvadeset meseci kada se na Đurđevdan rodio moj brat Dragan. Otac mi je tada poklonio jagnje, kako bih znao da nisam zapostavljen zbog dolaska brata.“

Pesma koja menja karijeru

Školu je pamtio po nestašlucima i improvizacijama. Na premijeri predstave koju je sam osmislio, zaboravio je tekst, ali improvizacija mu je donela uspeh. Ovaj trenutak bio je uvod u njegovu kasniju karijeru, u kojoj ga je jedna pesma posebno izdvojila i promenila mu put. Iako se kroz godine suočavao sa brojnim izazovima, Ljubiša Stojanović Luis uvek je ostao posvećen muzici i ljudima, a njegovo ime i dela ostaju upisana u istoriji domaće estrade.