Jovana Tomić Matora je kao vođa podelila budžete u Beloj kući, a odluka da Miljani Kulić dodeli srednji budžet izazvala je iznenađenje i burne komentare ostalih učesnika.

Jovana Tomić Matora izazvala je pravi preokret podelom budžeta u Eliti. Njena odluka da Miljani Kulić dodeli srednji budžet ostavila je ukućane u neverici. U Beloj kući atmosfera se najednom usijala, a komentari zadrugara nisu prestajali da pljušte.

Podela budžeta u Eliti podigla tenziju među učesnicima

Ove nedelje, nakon što je Amar Hamzić napustio takmičenje, vođstvo je preuzela Jovana Tomić Matora. Upravo ona je imala zadatak da podeli budžete, što je izazvalo pravu buru među zadrugarima. Takođe, u Eliti je stigao i Milan Milošević, koji je čestitao Matoroj na novoj ulozi, a potom dao reč Stefanu Kariću.

Stefan nije krio iznenađenje zbog toga što je Miljana Kulić dobila srednji budžet, iako je očekivao drugačiji rasplet. Njegova reakcija bila je samo početak lavine komentara koji su usledili nakon podele novca.

Reakcije zadrugara na Matorinu odluku

Stefan Karić je otvoreno izneo svoj stav: „Mislim da je bila iskrena prema nekim ljudima. Šokiralo me je što je Miljani dala srednji budžet. Smatram da Miljana nije trebalo da dobije srednji budžet. Mića nije zaslužio mali budžet. Mateji je dala mali budžet. Nije mi bilo logično“, istakao je Karić.

Ostali ukućani nisu ostali nemi na ovu podelu. Komentari su se nizali, a mnogi su pokušavali da shvate logiku iza Matorinih odluka. Iako je vođa po pravilu uvek pod pritiskom, ovog puta čini se da su tenzije dostigle vrhunac.

Kontekst podele i očekivanja za nastavak

Podela budžeta u Eliti uvek izaziva buru, ali ovog puta reakcije su bile posebno burne zbog neočekivanih odluka. Ranije podele često su pratile slične tenzije, ali retko kad je srednji budžet otišao baš Miljani. Kako će se ova situacija dalje razvijati i da li će Matora objasniti svoje razloge, ostaje da se vidi. U Eliti je sada jasno — svaki potez vođe može da donese novi talas napetosti.

Osman Hadžić je na promociji albuma priznao koliko mu nedostaje Halid Bešlić, ističući da praznina u estradi i među publikom ostaje duboka.

Osman Hadžić je na promociji albuma Emira Brunčevića emotivno govorio o Halidu Bešliću i otkrio koliko je praznina koju je ostavio njegov odlazak. Estradni umetnik je podsetio da bol zbog gubitka ne prolazi, a posebno se osvrnuo na to koliko je Bešlićev uticaj još uvek prisutan. Publika i kolege svakodnevno osećaju prazninu koju nije moguće popuniti.

Praznina koju nije moguće popuniti

Hadžić je istakao da je prošla godina dana od odlaska Halida Bešlića, ali da vreme ne može izbrisati tugu. „Vreme brzo teče, godina dana je prošla, a mi ne možemo uticati na to. Bol i tuga su isti i sve se prebrzo izdešavalo. Ja puno pevam i na terenu sam i mislim da on najviše nedostaje ljudima“, rekao je Osman. Ova izjava dodatno je dotakla publiku, a njegova iskrenost naišla je na podršku kolega i fanova.

Halid Bešlić i dalje živi kroz muziku

Pored toga, Hadžić je naglasio da ljudi danas još više slušaju pesme Halida Bešlića i na taj način ga zadržavaju u svojim sećanjima. Prema njegovim rečima, publika se često vraća starim hitovima, što pokazuje koliki je trag Bešlić ostavio na muzičkoj sceni. „Ljudi sad iskopavaju njegove nove i stare pesme, traže način da ga kroz njegovu muziku zadrže živim u sećanju“, priznao je Hadžić. Zanimljivo je da je na promociji albuma, iako je fokus bio na novim pesmama, tema o Bešliću spontano preplavila razgovor. U međuvremenu, kolege su pokazale koliko im nedostaje njegov duh na sceni.

Emocije ne blede ni među kolegama ni kod publike

Komentari među fanovima i na društvenim mrežama svedoče da je praznina koju nije moguće popuniti i dalje snažno prisutna. Mnogi su se podsetili zajedničkih trenutaka i priznali da im Bešlićeva muzika pomaže da prevaziđu tugu. Osman Hadžić svojim rečima podseća da trag velikih umetnika ostaje neizbrisiv, a sećanja ne blede ni kad vreme prolazi.

Malo je pevača narodne muzike koji su toliko dugo prisutni na domaćoj estradi kao Era Ojdanić. Iza njegovog prepoznatljivog humora, veselih pesama i nastupa krije se životna priča koja je počela daleko od reflektora – u skromnoj porodici u zapadnoj Srbiji.

Andrija Era Ojdanić rođen je 13. decembra 1947. godine u selu Visoka kod Arilja. Odrastao je u siromaštvu, a u intervjuima je otvoreno govorio da je bilo perioda kada porodica nije imala ni dovoljno hrane. Kao dečak svakodnevno je prelazio kilometre kako bi stigao do škole.

Ipak, upravo tokom detinjstva pojavila se ljubav koja će odrediti čitav njegov život – muzika.

Otac podigao kredit da bi mu kupio harmoniku

Era je kao dečak na jednoj svadbi prvi put ostao potpuno očaran harmonikom. Prema njegovom kasnijem sećanju, nakon toga je pokušavao da imitira harmonikaša tako što je prstima „svirao“ po komadu drveta.

Porodica je primetila njegovu zainteresovanost i talenat, ali novca za instrument nije bilo. Njegov otac je zato podigao kredit kako bi sinu kupio prvu harmoniku.

Instrument se zvao „Ciciban“, a Era je već kao dečak počeo da svira narodna kola. Među prvim melodijama koje je savladao bili su Užičko kolo i Moravac.

Harmonika mu je ubrzo donela i prvu zaradu. Još kao dečak dobijao je novac za sviranje na veseljima, a muzika je od dečačke fascinacije postepeno postala njegov životni poziv.

Učio kod Buce Jovanovića

Kasnije je svoje znanje harmonike usavršavao kod jednog od najpoznatijih srpskih harmonikaša Buce Jovanovića, kojeg je Ojdanić smatrao jednim od svojih najvažnijih muzičkih učitelja.

Porodica se krajem pedesetih preselila iz rodne Visoke u Leskovac Kolubarski kod Stepojevca, čime je Era stigao bliže Beogradu i sredini u kojoj će kasnije graditi profesionalnu karijeru.

https://www.youtube.com/watch?v=spF-nZHCQlY&list=RDspF-nZHCQlY&start_radio=1

Prvu ploču snimio 1973. godine

Veliki korak napravio je 1973. godine, kada je objavio prvu singl-ploču sa pesmama „Voleo sam jednu ženu“ i „Moramo da se rastajemo“.

Samo dve godine kasnije snimio je pesmu „Oženjen sam, kao momak živim“, koja je postala jedna od numera po kojima će ga publika prepoznavati.

Usledile su decenije nastupa, festivala, televizijskih emisija i novih pesama.

Među njegovim poznatim numerama nalaze se „Rado, lepa Rado“, „Oj Milice čobanice“, „Da Srbije nema“, „Pravoslavac“ i „Ti si moja šljiva ranka“.

Nastupao je i na velikim festivalima narodne muzike, uključujući Ilidžu, MESAM, Šumadijski sabor i Moravske bisere.

Više od pola veka na estradi

Od prve ploče objavljene 1973. godine do danas prošlo je više od pola veka. Za to vreme menjale su se države, muzički pravci, generacije publike i način na koji se muzika sluša, ali je Era Ojdanić ostao prisutan na domaćoj estradi.

Posebno prepoznatljiv postao je po spoju narodne muzike, humora i neposrednog odnosa sa publikom. Vremenom je izgradio javni lik veselog narodnog zabavljača, zbog čega je postao čest gost televizijskih emisija.

Ipak, iza estradnog imidža nalazi se ozbiljno duga muzička karijera koja traje više od 50 godina.

Od siromašnog detinjstva do estradne karijere

Ojdanić se tokom života bavio i ugostiteljstvom, a godinama je ulagao u nekretnine i porodični posao u okolini Beograda.

Istovremeno nije potpuno prekinuo vezu sa krajem iz kojeg je potekao. Porodičnu kuću u rodnoj Visokoj sačuvao je i obnovio, a o svom detinjstvu i počecima često je govorio u intervjuima.

Zbog toga se njegova životna priča može svesti na neobičan put: od dečaka iz siromašne porodice čiji je otac morao da podigne kredit da bi mu kupio harmoniku, do jednog od najprepoznatljivijih pevača domaće narodne muzike sa karijerom dužom od pola veka.