Pevačica se povukla iz gradske vreve, uživa u idili i brine o dvadesetak kokošaka u svom dvorištu

Slavica Ćukteraš otkrila je fanovima kako izgleda njen život na selu i kako se menjao njen svakodnevni ritam otkad se povukla od estrade. Na svom Instagram profilu pokazala je jutarnji ritual koji uključuje šoljicu turske kafe i dve čašice domaće rakije, a sve to okružena prirodom i svojim kokošinjcem. Fokus_keyphrase „život na selu“ ističe se u svakoj objavi, a atmosfera koju prikazuje oduševljava njene pratioce.

Jutarnji rituali i nova svakodnevica

Pevačica je poslednjih godina odlučila da svoj mir pronađe daleko od gradske gužve. Danas uživa u dvorištu sa oko dvadesetak kokošaka koje se hrane prirodno i slobodno šetaju. Na Instagramu je podelila fotografiju stola na kojem su kafa i rakija, čime je dočarala jednostavnu, ali prijatnu atmosferu svog života na selu.

Sve počelo iz radoznalosti i želje za promenom

Ćukteraš je istakla da je uzgoj kokošaka počela iz radoznalosti, zajedno sa prijateljicom Ljiljanom. „Imam velike i male koke. Neke su stare tek dva meseca. Prijateljica Ljiljana i ja same smo ih izlegle u inkubatoru. Sve je počelo iz radoznalosti i želje da probamo nešto novo. To nije nikakva proizvodnja niti posao, već isključivo za naše potrebe. Baš je lepo kada ih gledamo kako slobodno šetaju po dvorištu. Daju nam domaća jaja, a koliko će nas sve ovo držati, videćemo. Za sada baš uživamo“, rekla je pevačica.

Priroda, briga i zadovoljstvo

Koke slobodno šetaju po dvorištu, uživaju na suncu i hrane se potpuno prirodno. Slavica je naglasila da rad na selu nije lak, jer zahtevaju stalnu brigu, ali da joj to donosi veliko zadovoljstvo. „Koke su na ispustu i slobodno se kreću po celom dvorištu. Lepo je vreme pa uživaju napolju. Hrane se kvalitetno i potpuno prirodno. Moja drugarica već dugo ima koke i svaki put kada bih otišla kod nje, gledala sam ih i baš mi je bilo lepo. Posmatrala sam ih kako šetaju po dvorištu i rekla sebi: ‘Zašto i ja ne bih probala?’ Tako je sve krenulo. Danas ih imam oko dvadesetak i svakim danom naučim nešto novo“, objasnila je Ćukteraš.

Život na selu kao nova inspiracija

Zbog prepoznatljive opuštenosti i ljubavi prema prirodi, Slavica Ćukteraš privlači pažnju pozitivnim primerom života na selu. Fanovi su oduševljeni njenom iskrenošću i jednostavnošću, a njene objave donose dašak seoske idile na društvene mreže.

Poznati glumac nije zaboravio rodni grad, komšije ga hvale zbog skromnosti i čestih poseta porodici

Ivan Bosiljčić redovno obilazi roditelje u Užicu, što izaziva ponos i oduševljenje među njegovim sugrađanima. Fokus_keyphrase „Ivan Bosiljčić Užice“ privlači pažnju jer glumac uprkos uspehu nikada nije zaboravio rodni grad. Za razliku od mnogih poznatih, on se često vraća svojim korenima i ostao je skroman, što komšije rado ističu.

Ivan Bosiljčić Užice: Ponos grada i primer mladima

Sugrađani iz Užica opisuju Ivana Bosiljčića kao osobu koja se nije promenila ni posle uspešne karijere u Beogradu. On je detinjstvo proveo u jednom od retkih solitera u Užicu, gde je već tada pokazivao kreativnost i bio član kulturno-umetničkog društva. Tamo je negovao ljubav prema tradiciji kroz folklor i narodnu pesmu, što je ostavilo snažan utisak na njegove prijatelje i komšije.

Komšije imaju samo reči hvale za Ivana Bosiljčića

Jedna od Užičanki, koja je želela da ostane anonimna, podelila je lepa sećanja na glumca. „O Ivanu Bosiljčiću mogu da kažem sve najlepše. Bio je dobar dečak i družio se sa mojim sinom. Kasnije je završio studije i postao dobar glumac. Drago mi je zbog toga. Gledam serije u kojima on glumi. Supruga Jelena i ćerkica su super“, ispričala je sa osmehom.

Porodične vrednosti i stalne posete Užicu

Komšije naglašavaju da je Ivan Bosiljčić iz dobre porodice i da često dolazi u Užice da obiđe roditelje. Njegov brat Dragan takođe održava veze sa starim prijateljima, a Ivan je ostao nepromenjen, bez obzira na slavu i karijeru. Popularnost ga nije promenila, a Užičani su ponosni što imaju ovakvog sugrađanina. Njegovo ponašanje i skromnost služe kao primer mladima u gradu.

Pevač je bio poznat po velikom srcu i humanitarnom radu, a poseban odnos imao je sa Negotinom

Ljubiša Stojanović Luis ostavio je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Na današnji dan obeležava se petnaest godina od njegove tragične smrti, a sećanje na njega živi pre svega kroz humanost i pesmu koja mu je promenila tok karijere. Njegova životna priča, ali i rad u zajednici, svrstali su ga među najvoljenije umetnike.

Humanost i posvećenost zajednici

Od detinjstva, Ljubiša Stojanović Luis pokazivao je posebnu pažnju prema ljudima oko sebe. Rođen je 25. juna 1952. godine u Leskovcu, a detinjstvo je proveo u više mesta širom Srbije. Sa porodicom je živeo u Leskovcu, Mionici, Kučevu, Ćupriji, Donjem Milanovcu i Negotinu. Poseban odnos izgradio je sa Negotinom, gde je redovno posećivao Dom za nezbrinutu decu. Tamo je donosio knjige, odeću i muzičke instrumente. Zbog tih dela, proglašen je počasnim stanovnikom ovog grada.

Detinjstvo, porodica i muzički počeci

Porodična atmosfera, česti odlasci i skromne prilike oblikovali su Luisa kao čoveka i umetnika. Njegova majka Milica bila je izuzetno nadarena za pevanje. Otac Žika bavio se obradom drveta, što je porodici omogućilo stabilan život bez oskudice. U intervjuu za domaće medije, pevač se prisećao: „Imao sam samo dvadeset meseci kada se na Đurđevdan rodio moj brat Dragan. Otac mi je tada poklonio jagnje, kako bih znao da nisam zapostavljen zbog dolaska brata.“

Pesma koja menja karijeru

Školu je pamtio po nestašlucima i improvizacijama. Na premijeri predstave koju je sam osmislio, zaboravio je tekst, ali improvizacija mu je donela uspeh. Ovaj trenutak bio je uvod u njegovu kasniju karijeru, u kojoj ga je jedna pesma posebno izdvojila i promenila mu put. Iako se kroz godine suočavao sa brojnim izazovima, Ljubiša Stojanović Luis uvek je ostao posvećen muzici i ljudima, a njegovo ime i dela ostaju upisana u istoriji domaće estrade.