Poznata umetnica otkriva kako bajka o Palčici odražava današnje izazove sa kojima se suočavaju pojedinci pod uticajem društva.

Andrea Pjević, poznata umetnica, osvrće se na bajku „Palčica“ i ističe da se ova klasična priča može tumačiti i kao savremena metafora za pritiske koje društvo nameće pojedincima. Prema njenim rečima, iako je Palčica prvobitno napisana kao bajka za decu, danas se njena simbolika može prepoznati u svakodnevnim životnim situacijama, gde mnogi osećaju teret očekivanja okoline. Pjević naglašava da glavna junakinja prolazi kroz brojna iskušenja i prepreke, što je čini bliskom savremenom čoveku koji se bori da pronađe svoje mesto pod suncem, uprkos različitim zahtevima i normama. Ona smatra da Palčicina borba za identitet i slobodu ostaje veoma aktuelna tema, posebno u vremenu kada su društveni standardi često stroži nego ranije. Kroz ovu bajku, Pjević poziva čitaoce da prepoznaju i osnaže sopstvenu autentičnost, ne podlegavši pritiscima okruženja.

Rediteljka Andrea Pjević u emisiji ‘Tanjug Reflektor’ otkriva kako je rad na adaptaciji Andersenove bajke ‘Palčica’ u Pozorištu Boško Buha otvorio pitanja o predrasudama prema dečjem pozorištu i aktuelnosti teme pritiska okoline.

U najnovijoj epizodi video-serijala ‘Tanjug Reflektor’, gošća je bila rediteljka Andrea Pjević, koja je predstavila svoj rad na novoj predstavi ‘Palčica’ u Pozorištu Boško Buha. Predstava je zasnovana na bajci Hansa Kristijana Andersena, a dramatizaciju potpisuje Milena Depolo. Pjević je istakla da je čitav proces započeo preispitivanjem uobičajenih stavova o tome kako bi pozorište za decu trebalo da izgleda.

‘Kada smo autorski tim i ja odlučili da radimo na „Palčici“, urađenoj u novom formatu i dramatizaciji Milene Depolo, to je bilo pitanje od kojeg smo počeli. Činilo mi se i tada, a i sada, da u našoj kulturi postoji određena predrasuda o tome šta bi pozorište za decu trebalo da bude’, objasnila je Pjević.

Ona naglašava da Andersenova bajka ima univerzalnu vrednost jer se bavi temom pritiska okoline – nešto što je i danas veoma aktuelno za decu i mlade. Predstava, prema njenim rečima, pokušava da ponudi savremen pristup, ali zadržava suštinu originalne priče.

Pjević zaključuje da je cilj bio da se publici, posebno deci, kroz zanimljiv i moderan izraz ponudi priča koja podstiče razmišljanje o tome kako društvo utiče na pojedinca.

Muzej naivne i marginalne umetnosti najavio je otvaranje dve izložbe koje osvetljavaju vezu Ota Bihalji-Merina i španske kulture, sa događajima zakazanim za kraj aprila i sredinu maja u Beogradu.

BEOGRAD – Muzej naivne i marginalne umetnosti najavio je održavanje dve izložbe u okviru projekta ‘Oto Bihalji-Merin i Španija’, koje će publici približiti značajne aspekte španske kulture sagledane kroz život i rad Bihalji-Merina (1904–1993). Prva izložba pod nazivom ‘Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti’ biće otvorena 28. aprila u Galeriji Instituta Servantes. Druga izložba, ‘Od Druge španske republike do Fransiska Goje’, planirana je za 14. maj u Salonu Oto Bihalji-Merin. Kako je navedeno u saopštenju Muzeja, ove postavke imaju za cilj da prikažu ključne tačke španske umetnosti i njen uticaj na Bihalji-Merinov opus. Organizatori ističu da će posetioci kroz izložbe moći da se upoznaju sa bogatim umetničkim nasleđem Španije i sa načinom na koji ga je Bihalji-Merin interpretirao u svom radu.