Poznata pevačica je nakon brojnih izazova i neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje uspela da ostvari dugogodišnju želju i sada sa suprugom Sašom Stamenkovićem iščekuje blizance.

Bivša pevačica Silvija Nedeljković provela je čak 17 godina trudeći se da postane majka, a sada sa suprugom, fudbalerom Sašom Stamenkovićem, očekuje blizance. U prethodnim intervjuima Silvija je iskreno govorila o svim izazovima sa kojima se suočavala tokom borbe za potomstvo, uključujući i bolne trenutke neuspelih vantelesnih oplodnji i gubitka trudnoće.

Silvija je istakla da ju je tokom celog procesa vodila vera: “Upravo te ta vera vodi napred. Ovo nije tužno i ne želim da se ovo posmatra na tužan način, jer mnogo žena prolazi kroz slično, nekad i duže nego ja. Teško je kada ideš na vantelesne, teško je kada izgubiš bebu, teško je vratiti se iz toga. Dve-tri meseca nakon gubitka mislila sam da više nema dalje. Međutim, vera me je vratila na pravi put i opet mi dala snagu. Želim da ženama poručim da ne treba odustajati. Dokle god smo žive i zdrave, sve je moguće. Čuda se dešavaju čak i kada su prognoze loše. Meni se desilo čudo. To nas jača i gura napred. Nažalost, borba sa sterilitetom je realnost mnogih parova. Važno je da pričamo o tome i podržavamo jedni druge. Možda će nečije iskustvo pomoći nekome drugom. Teško je i ženama i muškarcima. Znam da i moj Saša na svoj način teško proživljava, iako ne pokazuje emocije. Međusobna podrška je srž uspeha, a vera je ključ. Treba verovati i biti pozitivan – sve je božja volja”, rekla je Silvija ranije.

Nakon intervjua, Silvija je otkrila da je nastavila sa pripremama za novu vantelesnu oplodnju, ovaj put u Solunu, a o tome je znala samo njena porodica. Posebnu zahvalnost iskazala je svom lekaru, koji joj je godinama pružao podršku, kako profesionalno tako i prijateljski: “On se posvetio mom slučaju, savetovao me i vodio kroz svu terapiju, posebno za Solun. Pratila sam sve njegove savete i zahvaljujući njemu i Bogu, uspeli smo. I kada je bilo teško, on me gurao napred.”

Sam proces, kako ističe, nije bio jednostavan, jer je zbog prirode Sašinog posla sve prolazila sama. Ipak, ovaj put je otišla u Solun mirna i puna pozitivne energije, a boravak u tom gradu joj je dodatno prijao. Silvija je ispričala: “Posle nekoliko dana po povratku saznala sam da sam trudna, a zatim i da nosim blizance. To su bila pomešana osećanja – sreća, strah i briga, ali od početka osećam mir. Sada smo zaista presrećni. Evo, prošlo je pet meseci i nadamo se da će sve do kraja proći kako treba.”

Silvijina priča je primer upornosti, vere i podrške, a ona ne prestaje da motiviše druge žene da ne odustaju od svojih snova.